Istine i zablude o štedljivim sijalicama

Povodom aktuelnog povlačenja klasičnih sijalica (inkadescentnih) sa tržišta zemalja Evropske Unije, autor ovog teksta se osvrnuo na javnosti manje poznate činjenice vezane za kompakt-fluorescentne sijalice, najčešće pominjane i predlagane za zamenu klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom.

Jasno je da postoji realna potreba za smanjenjem indivudalne potrošnje električne energije u cilju smanjenja globalne emisije ugljen-dioksida i da su fluorescentni izvori svetlosti energetski efikasniji od inkadescentnih, međutim, utrošak energije za proizvodnju štedljive sijalice je, prema različitim izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice. Dalje, proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko više materijalnih resursa:

Staklo

Lim

Bakar

Kalaj

Wolfram

Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recikliraju.

Staklo                Arsen

Lim                     Itrijum

Bakar                 Jedinjenja fosfora

Kalaj                   Cink-berilijum-silikat

Živa                    Kadmijum-bromid

Olovo                 Jedinjenja vanadijuma

Antimon           Torijum

Barijum             Plastika

Marketing svih proizvođača kompakt fluo sijalica je da za potrošnju 11W dobijete svetlost ekvivalentnu običnoj sijalici od 60W. U stvarnosti je situacija malo drugačija: ta štedljiva sijalica ima svetlosnu snagu od 570-610 lumena, a obična od 60W – 710 lumena, što znači da je razlika u svetlosti 15-20%.

Ima još problema: kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama, ugradnim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature. Standarne štedljive fluo sijalice ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za klasične sijalice, kao ni sa elektronskim prekidačima.

Kvalitet svetlosti klasičnih inkandescentnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti. Razlog leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.

Deklarisani radni vek kompakt-fluo sijalica (pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim uslovima: 2,7 sati rada dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke) itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova otkaže pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih brendova radni vek je još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati). Česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov radni vek. Instalacija kompaktnih fluo sijalica (kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača) u slabo ventilirane svetiljke drastično skraćuje njihov radni vek.

Troškovi reciklaže jedne kompaktne fluo sijalice kreće se, prema različitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra.

Reciklaža kompaktnih fluo sijalica nije ekonomski isplativa i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) nije realno očekivati mogućnost reciklaže kompaktnih fluo sijalica u skorijoj budućnosti, te će živa iz sijalica završavati na deponijama smeća, a odatle u podzemnim vodama, rečnim tokovima i, na kraju, u lancu ljudske ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo sijalica.

Šta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu (a što nije istaknuto na fabričkim pakovanjima)?

• Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta.

• Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živa prodire kroz kožu).

• Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla.

• Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom

• Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi.

• Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu kesu, i dobro je zatvoriti.

• Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti.

* Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine S.A.D. (“U.S. Enviromental Protection Agency”) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica.

Oko 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili veš mašine može se ostvariti značajno veća ušteda električne energije (kao i smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim! Zaključak je da uzimajući u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže kompaktnih fluo sijalica, masovna upotreba tih sijalica nije odgovor na problem globalnog zagrevanja.

O autoru teksta

Nebojša Radivojević (1971)

Završio studije arhitekture u Beogradu i specijalističke studije za lighting design na Univerzitetu Vizmar/Nemačka i Kraljevskom tehničkom univerzitetu (KTH) u Stokholmu/Švedska. Član međunarodne asocijacije profesionalnih dizajnera osvetljenja (PLDA).

( Izvor: ekologija.rs )